HR - Ljudski Resursi - Srbija

Deficit radne snage u regionu nije pretnja za odlazak naših radnika

S druge strane, gotovo polovina kvalifikovanih radnih pozicija u nemačkim kompanijama ostala je upražnjenja, pokazuju podaci Zavoda za zapošljavanje. Veliki broj građana Srbije priželjkuje da ode u Nemačku u potrazi za bolje plaćenim poslom. Njima bi uskoro moglo da bude lakše da se tamo zaposle, i to zahvaljujući prvoj fazi reforme nemačkog Zakona o kvalifikacionoj imigraciji.

Koliko deficit radnika u Hrvatskoj može biti pretnja Srbiji koja ionako kuburi s manjkom radne snage, ali i da li nova nemačka pravila mogu negativnije da utiču na osipanje našeg tržišta rada?

Stručnjaci ističu da izmene za useljavanje radnika u Nemačku, kao ni vapaji iz susedne Hrvatske neće dovesti do značajno većeg odliva naših ljudi, već će omogućiti da oni koji su svakako planirali da se isele to sada urade na lakši, bolji i organizovaniji način.

– Kada se govori o odlivu radne snage, Srbiji je veća pretnja Nemačka nego Hrvatska. Naime, između srpskog i nemačkog tržišta rada postoji uzročno-posledična veza. Deficit nekih radnika u Nemačkoj uvek znači manjak radne snage u Srbiji. Recimo, kada Nemačkoj nedostaju radnici određenog profila, onda ta mesta popune i ljudi iz Srbije, pa se tada kod nas pojavi deficit u tom sektoru. Nemačka, na primer, ima plan da do 2035. uveze osam miliona radnika – podseća Miloš Turinski, pi-ar „Infostuda”.

Na listu onih koji najviše odlaze iz naše zemlje, a samim tim čine i nedostajući kadar u Srbiji, Turinski postavlja medicinske radnike, lekare, IT stručnjake i inženjere, ali su u toj grupi i radnici zanatskih zanimanja – građevinari, vozači, fizikalci, kao i oni koji se zapošljavaju u proizvodnji.

Da je u Evropi situacija baš takva da nedostaju radnici određenih zanimanja, zbog čega te zemlje i uzimaju uglavnom kadrove koji im nedostaju, smatra i prof. Ljubodrag Savić, sa Ekonomskog fakultet u Beogradu.

– Ipak, vapaj iz Hrvatske ne treba doživljavati kao nekakvu pretnju za našu radnu snagu. Tamošnje tržište je specifičnije u odnosu na naše, jer kada je Hrvatska postala članica EU, njeno tržište rada postalo je jedinstveno i otvoreno za sve radnike. Taj deficit radne snage i kod nas i kod njih delimično je nastao i kao posledica demografskog starenja – navodi prof. Savić.

On ističe da će iz Srbije, najvećim delom, odlaziti radnici u Zapadnu Evropu, dok će u Hrvatsku ići tek pojedini profili majstora i sezonski radnici jer ta zemlja ima izuzetno razvijen turizam.

– Ipak, Hrvatska jeste razvijenija od Srbije, tamo su bolje plate, tako da je i logično što ljude teže da odu tamo da rade – dodaje on.

Analize „Infostuda” pokazuju da naši građani najviše odlazi u inostranstvo zbog bolje zarade, a potom i zbog povoljnijih društveno-ekonomskih okolnosti i uređenijeg društva, ali i da će pre otići u zemlje Zapadne Evrope nego što će tražiti zaposlenje na području Balkana.